Ovogodišnja sezona Evrolige je specifična po mnogo toga. Zbog unikatne globalne situacije, ruski klubovi su isključeni iz ovosezonskog takmičenja i sve njihove buduće utakmice su otkazane. To je pomoglo određenim klubovima da dođu do bolje pozicije na tabeli i povećaju svoje šanse za odlazak na fajnl for ove godine. Jedan od tih timova je Efes, koji je počeo sezonu jako loše, ali trenutno zauzima 5. mesto. Jedan od najzaslužnijih za dobre rezultate je Vasilije Micić koji je sjajnim partijama ostavio nadu navijačima Efesa da mogu da se nađu na završnom turniru u Berlinu. Ipak, ekipu Efesa od tog cilja dele ozbiljne prepreke i problemi koji bi morali biti regulisani ako turska ekipa želi ozbiljniji rezultat ove sezone.
Niko nije ni mogao da pomisli da će prošlogodišnji šampioni Evrolige početi 2021-2022 sezonu onako katastrofalno. Efes je u prvih 6 utakmica uspeo da zabeleži samo jednu pobedu i ekipa iz Istanbula je izgledala kao bleda senka onoga što su pokazali u prethodnoj sezoni. Ono što posebno iznenađuje je činjenica da su svi glavni igrači od prošle godine ostali u klubu, a među njima i prošlogodišnji MVP Evrolige Vasilije Micić. Bilo je neizvesno da li će se srpski plejmejker napokon uputiti preko bare i oprobati u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, ali je Micić produžio ugovor sa Efesom na još tri godine i ostao u Evropi. I pored toga što je najbolji igrač Evrope ostao, ekipa Ergina Atamana je imala mnogo poteškoća da uđe u dobar ritam na početku sezone. Ipak, posle nekoliko vezanih pobeda u novembru, Efes je uspeo da uhvati koliki toliki priključak sa vodećim ekipama. Odluka da se ruski timovi izbace iz svih evropskih takmičenja je dobro došla turskom timu, s’ obzirom da su CSKA i Zenit bili ispred Efesa na tabeli. Time je Atamanov tim došao do 5. pozicije i skoro osiguranog mesta u top 8 evroligaških ekipa.
Jedno je sigurno. Za sve nedaće Anadolu Efesa ove sezone definitivno nije zaslužan Vasilije Micić. Reprezentativac Srbije i ove sezone beleži brojke koje ga čine jednim od MVP kandidata ovogodišnjeg izdanja Evrolige, a retko koja odbrana je uspela zaustavi majstorije plejmejkera u napadu. Micić je trenutno najbolji poenter Evrolige sa 18.1 poenom po meču, a ne zaostaje ni kao organizator igre: 8. je najbolji asistent sa 4.7 asistencija po utakmici. Srbin ima nešto lošije procente šuta nego prošle sezone, što je razumljivo jer ove godine uzima više šuteva, pogotovo van linije za tri poena. Smenjivanje njega i Šejna Larkina kao glavnih organizatora igre nije ništa novo, ali čini se da Micić dobija više prilika da šutira iz pikenrola nego pre. Uspeh sa linije slobodnih bacanja je takođe ponovo prisutan. Plejmejker Efesa ima više šutnutih i ubačenih penala po utakmici od bilo kog igrača Evrolige.
Njegove herojske partije su bile preko potrebne Efesu ove godine. Neretko se dešavalo da Vasa preuzme stvari u svoje ruke i gotovo sam odluči pitanje protivnika. Plejmejker je to obično radio kroz igru u pikenrolu gde uvek traži preuzimanje visokog igrača i mismeč situaciju koju može da iskoristi. Kada se pogledaju brojke, igrači kao Nikola Mirotić ili Valter Tavares možda više zaslužuju MVP nagradu, ali uticaj Micića na ovaj sastav Efesa se ne može videti u brojkama. Njegova sposobnost da poptuno preuzme utakmicu i snagom volje pogura svoj tim ka pobedi se ne može naći u statističkim kolonama. Samo pogledajte šta je uradio u jednoj od bitnijih utakmica sezone protiv Real Madrida u kojoj je postigao čak 29 poena uz 6 asistencija:
Kada imate ovakvog igrača u ekipi logično je da budete jedan od boljih timova u ligi zar ne? To očigledno ove sezone nije slučaj jer se Efes borio za jedno od poslednjih plejof mesta pre izbacivanja ruskih ekipa. Ataman je najviše problema imao u dve veoma bitne stvari: unutrašnjoj igri i odbrani. Cilj u pauzi između sezona je bio da se nađe centar koji će biti savršeni partner u pikenrolu za Micića i Larkina, s obzirom da je jedini pouzdani centar od prošle godine Sertač Šanli otišao put Barselone. Brajan Danston je uvek bio Atamanov miljenik, ali nije toliko nadaren ofanzivno da bi konstantno kažnjavao fokus odbrane na bekovima. O Tiboru Plajsu ne treba mnogo pričati jer svako ko ga je gledao u dresu Efesa može da zaključi da je veća pretnja iz popa nego iz rola, iako je visok 221 cm.
Turski tim je naizgled našao rešenje ovog leta u Filipu Petruševu i očekivalo se da će mladi Srbin napraviti još jedan iskorak u igri posle sjajne sezone u Megi. Ipak, kako je sezona odmicala sve jasnije je bilo da Ataman sve manje veruje Petruševu u evroligaškim utakmicama, iako je mladi centar imao dobrih utakmica na početku sezone. U turskoj ligi je dobijao nešto veću minutažu i pokazivao da ima potencijal da postane jedan od boljih centara u Evropi. Međutim, Petrušev na poslednjih par utakmica retko kad dobija šansu, a često se dešava da nije ni u opticaju da igra. Razlog za to je igra u pikenrolu, ali na odbrambenoj strani terena. S’ obzirom na činjenicu da Ataman skoro uvek igra sa dva niska beka na parketu (Vasilije Micić, Šejn Larkin, Rodrik Boboa), potreban im je mobilni centar koji će pokrivati njihove mane u odbrani, a Petrušev jednostavno to nije mogao da isprati. Danston i Moerman su mnogo bolji u toj fazi igre, dok Plajs ume da zasmeta svojom dužinom, i Filip je vremenom ispao iz rotacije Efesa. Pričalo se i o raskidanju saradnje između dve strane i potencijalnom dolasku u Zvezdu gde bi Petrušev mogao da igra samo u utakmicama ABA lige, ali za sada još ništa nije zvanično.
Pored nedostatka unutrašnje igre, upravo je odbrana najveći problem Efesa. Jedino Monako prima više poena po utakmici od Efesa u Evroligi i često se njihove utakmice pretvaraju u takmičenje ko ima bolji napad. Turski tim prima skoro 81 poen po meču, što je prilično puno za evroligaške standarde i moraju da se oslanjaju na napadački kvalitet da bi dobili utakmice. Nije Efes ni prošle sezone bio sjajna odbrambena ekipa, ali su u proseku primali 4 manje poena po utakmici što je veliki pad. Čak i Armani koji u proseku postiže 73 poena po meču im je u poslednjem kolu dao 83 poena! Problemi u odbrani, u kombinaciji sa problemima u reketu, se mogu videti i kroz brojke u skokovima: Njihovi protivnici u proseku hvataju 32.1 skok po meču. Radi poređenja, jedino Real koji je najbolja skakačka ekipa u ligi ima veći broj skokova po utakmici. Svi smo sigurno čuli trenere kako govore kako odbrana nije gotova dok se ne uhvati skok i upravo to je veliki problem u Efesu. I kada se odigra dobra odbrana, njihova unutrašnja linija često ne može da se izbori sa protivnicima i dozvoljava skokove u napadu. Samo Panatenajkos dozvoljava više skokova u napadu ove sezone, a oni su među najgorim ekipama Evrolige. Ne samo da ofanzivni skokovi dozvoljavaju njihovim protivnicima da imaju još jednu šansu za koš, već se obično ti skokovi završavaju lakim poenima na obruču. Prilično čudne brojke za ekipu koja u ekipi ima centra od 221 centimetar.
Ovi problemi moraju da se regulišu ako Efes želi bilo kakav ozbiljniji rezultat ove sezone. Turci ne bi trebalo olako da protraće fenomenalnu sezonu kakvu ima Vasilije Micić, jer je pitanje koliko će srpski plejmejker još ostati u Evropi. Do plejofa je ostalo samo još dva kola, tako da Efes mora vrlo brzo da nađe rešenja. Kako trenutno stoje stvari, tim iz Istanbula će se u doigravanju sastati, ili sa Olimpijakosom koji je pao na 4. mesto, ili sa Armani Milanom. Ako protivnici budu Grci, mislim da Efes nema toliko šanse zbog njihove veličine na unutrašnjim pozicijama, dok sa Armanijem već mogu da se nose ako budu dovoljno fokusirani u odbrani. Ostaje pitanje da li će Ataman ipak uspeti da konsoliduje svoj sastav i napravi rezultat približan prošlogodišnjem.
Photo: Turkish Airlines Euroleague
