Crvena Zvezda je ove godine imala mnogo uspona i padova. Loše forme nekih igrača uz veliki broj slučajeva Korona virusa u ekipi je dosta uticalo na dosadašnji tok sezone. Ipak, Dejan Radonjić je znao kako od svojih igrača da izvuče maksimum i to se videlo u pobedama protiv Olimpijakosa, Bajerna i Zenita. Radonjićevu ekipu kao i uvek karakteriše čvrsta odbrana sa kojom čak i najbolji napadi Evrolige imaju problema ove sezone. Činjenica da se većina igrača dobro poznaje, i međusobno i sa trenerom, doprinosi tome da je Radonjićev odbrambeni sistem i više nego shvaćen. Ipak, Crvena Zvezda ima velikih problema na drugoj strani terena. Brojke pokazuju da je Zvezda među najgorim napadima Evrolige, a to nije teško zaključiti ni iz samog gledanja utakmice. Koliko su crveno-beli kohezivni u odbrani, toliko nemaju ideju u napadu. Ovakav karakter ekipe nije ništa novo za Dejana Radonjića, ali u prošlosti je najuspešniji trener Crvene Zvezde uvek imao bar jednog uspešnog kreatora u napadu kao što su Markus Vilijams, Kvinsi Miler ili Stefan Jović. Tu ulogu je ove sezone preuzeo Nikola Kalinić kao najostvareniji igrač ove ekipe, međutim rezultati su veoma raznovrsni.
Crvena Zvezda je ove nedelje imala priliku da poboljša svoj učinak u Evroligi sa dve utakmice kod kuće protiv Olimpije iz Milana i Monaka. Iako su ovo dve odlične ekipe koje će po svemu sudeći završiti u najboljih 8 ekipa Evrope, crveno-beli su imali luksuz da provedu celu nedelju u Beogradu i da odmore od gustog rasporeda utakmica. Izabranici Dejana Radonjića su do ovih utakmica imali pozitivan odnos pobeda i poraza na svom terenu (5-4), tako da su navijači mogli da se nadaju dobrim rezultatima i ove nedelje. Međutim, Zvezda je pretrpela dva poraza i time se još više udaljila od potencijalnog plejofa. Obe utakmice su bile dosta karakteristične za Zvezdu ove sezone: Dobra odbrana i velike varijacije u napadu. Protiv Milana je Radonjićeva ekipa uspela da održi protivnike na samo 63 poena sjajnom odbranom, ali je mučenje bilo na drugoj strani terena: samo 57 poena uz 39% ubačenih šuteva će retko kad biti dovoljno za pobedu. Milan je druga najbolja odbrana Evrolige tako da su muke u napadu razumljive, ali poraz protiv Monaka je bio nešto više zbunjujući. Monako je ekipa koja i prima i daje najviše poena u Evroligi ove sezone i prvo poluvreme je ukazivalo na to da će Zvezda uspeti to da iskoristi. Crveno-beli su polovinom druge četvrtine imali ogromnu prednost od 20 razlike i postigli čak 52 poena u prvom poluvremenu. Ipak, ideja u napadu je nestalo u drugom poluvremenu, što se odrazilo i na želju u odbrani i Monako je prilično komotno priveo utakmicu kraju rezultatom 80-91.
Posle ovakve dve utakmice normalno je se zapitati šta to čini ekipu Dejana Radonjića toliko specifičnom? Prvo što treba naglasiti je deifinitivno odbrana. Pod Radonjićem je Zvezda uvek igrala odličnu odbranu, a s obzirom da je većina igrača već igrala u ovom sistemu logično je da sve ide kako treba na toj strani terena. Crveno-beli su četvrta ekipa u ligi po broju dozvoljenih poena (72.9 po meču) jer ne dozvoljavaju ništa lako svojim protivnicima, što se vidi i po protivničkom procentu iz igre (46,1%) u čemu su u gornjoj polovini Evrolige. Ipak, najkarakterističnija stvar ekipa Dejana Radonjića se vidi i ove sezone a to je pametno korišćenje faulova u odbrani. Poznato je da crveno-beli igraju čvrstu odbranu na granici faula, tako da nije iznenađenje da su 5. u Evroligi po broju napravljenih faulova. Ono što jeste fascinantno je da Zvezdini protivnici šutiraju ubedljivo najmanje slobodnih bacanja ove sezone, što pokazuje koliki značaj Radonjić daje pametnom korišćenju “malih faulova”. Neretko se desi da u 4 lične greške pre bonusa Zvezda prođe bez protivničkog slobodnog bacanja, što dosta utiče na tempo igre i izbacuje njihove protivnike iz ritma. Crveno-beli su ove sezone prepoznatljivi i po sporoj igri: imaju treći najsporiji tempo u Evroligi.
Sporom i čvrstom igrom je Zvezda uspevala da slomi protivnike u prošlosti, iako je igra u tranziciji veoma bitna za beogradski tim. Zbog problema u napadu, prinuđeni su da traže lake poene iz kontra napada i da pretvore dobre odbrambene posede u poene na drugoj strani. 6. su ekipa u Evroligi po broju ukradenih lopti po meču, što je bitno za korišćenje situacija kada odbrana nije postavljena na drugoj strani. Problem nastaje kada Zvezda mora da organizuje napad u 5 na 5 situacijama.
Ovaj problem traje još od pre nego što je Radonjić zamenio Sašu Obradovića na klupi crveno-belih i na trenutke se čini da apsolunto nema ideje u napadu. Ekipa Dejana Radonjića je pretposlednja u Evroligi po broju postigutih poena po meču i pri dnu lige su u istinitom i efektivnom šutu iz igre. Ono što najviše utiče na ovako loše brojke u napadu su loši procenti u dve najvažnije kategorije u napadu: slobodna bacanja i trojke. Zvezda ima velike probleme sa linije slobodnih bacanja. Iako su u gornjem delu lige po broju šutnutih penala, pretposlednji su u procentu uspešnosti sa samo 72,1% ubačenih slobodnih bacanja. Ti promašeni penali su više puta ove sezone došli glave Zvezdi i pitanje je koliko bi pobeda imali do sada da su pogađali slobodna bacanja kada je bilo potrebno. Nastavio se i stari problem nedostatka šuta spolja. Crveno-beli su ubedljivo poslednja ekipa u Evroligi po procentu za tri poena, što ih sprečava da šire odbranu i dolaze do lakših poena u napadu.
Ovakav stil igre nije ništa novo za ekipe Dejana Radonjića, ali u svojim najslavnijim danima je crnogorski stručnjak imao na raspolaganju vrsne kreatore igre. Ove sezone je ulogu glavnog dirigenta preuzeo Nikola Kalinić, koji igra statistički najbolju evroligašku sezonu svoje karijere. U proseku beleži 12.8 poena, 3.6 skokova i 3.3 asistencije po meču uz solidnih 34,2% za tri poena što je iznad njegovog proseka karijere. 31-godišnje krilo je ove sezone pogodilo nebrojeno važnih šuteva za ekipu Crvene Zvezde i pitanje je koliko bi utakmica crveno-beli pobedili bez njegovog doprinosa. Ipak, i u njegovoj igri postoje rupe koje štete ekipi. Kalinić često pokušava da uradi previše u napadu i ponekad forsira stvari koje jednostavno nisu tu. To se da videti u broju njegovih izgubljenih lopti: Treći je u Evroligi po broju izgubljenih lopti po meču. Najveća mana Kalinića koja je u par navrata koštala Zvezdu pobede su slobodna bacanja. Ove sezone pogađa samo 69.5% svojih penala, što je njegova najgora sezona u ovoj kategoriji još od prošlog angažmana u Zvezdi.
Pored njega, određenu odgovornost nosi Volters kao glavni organizator igre, a velike uloge imaju i Dobrić, Holins i Ivanović. Ipak, njihove partije dosta variraju od utakmice do utakmice i nedostatak konstantnosti dovodi do loših rezultata u napadu. Zvezda će morati da nastavi da pruža fenomenalne odbrambene partije ako želi da pobedi još koju utakmicu u Evroligi i završi ovu sezonu na koliko toliko dobroj poziciji. Na poslednjim utakmicama se čini da Radonjić traži pravu petorku koja će nositi Zvezdinu igru, što dovodi do puno oscilacija u igri. Nadam se da će se prava kombinacija igrača uskoro naći i da će Zvezda uspeti da dovede svoj napad u red.
Photo: Turkish Airlines Euroleague
