Warning: Creating default object from empty value in /home/customer/www/basketillo.rs/public_html/wp-content/plugins/trendy-extensions/trendy_theme_options/redux-framework/inc/class.redux_filesystem.php on line 29
Juta Džez napokon dostiže svoj pun potencijal - Basketillo
loading...

Juta Džez napokon dostiže svoj pun potencijal

Ko je ovo mogao da očekuje od Jute Džez? Posle prošlogodišnje katastrofe u plejofu kada su uspeli da izgube vođstvo od 3-1 protiv Denvera, malo ko je mogao da pomisli da će se Juta vratiti u ovakvom maniru. Džezeri su pobedom protiv Dončićevih Maveriksa u četvrtak upisali svoju desetu pobedu za redom i izbili na vrh Zapadne Konferencije. Svako bi pomislio posle legendarnih borbi Mičela i Mareja u plejofu da će Donovan biti i ove sezone alfa i omega ekipe iz Solt Lejk Sitija. Ipak, situacija je nešto drugačija. Juta igra fenomalnu timsku košarku pod palicom Kvina Snajdera i izgledaju kao trenutno najkompletniji tim u ligi. Svaki igrač ima jasno definisanu poziciju u timu na obe strane terena što dovodi do tako dobrih rezultata. Brojke podržavaju to: Džezeri su jedini tim u NBA-u koji ima i top 5 napad (5. u ligi po napadačkom rejtingu) i top 5 odbranu (4. u ligi po odbrambenom rejtingu). Navikli smo na sjajnu odbranu Jute koja je godinama unazad u samom vrhu NBA-a, što je i logično jer imaju Rudija Gobera koji je dva puta bio najbolji odbrambeni igrač godine. Napredak u napadu je ono što je iznenađujuće jer je veliki problem Jute i prošle godine bio neefikasan napad koji se svodio na to da Mičel nekako izmisli koš u igri jedan na jedan. Ove godine, sa Bogdanovićem ponovo na terenu, Snajder je imao luksuz da ima čak 7 vrlo upotrebljivih igrača koji se savršeno slažu na terenu i uspostavio sistem koji je do sada namučio većinu odbrana u ligi.

Jedan od najvećih razloga zašto je Juta tako dobra u napadu je njihov šut za tri poena. Džezeri su po procentu za tri poena samo iza Klipersa i pogađaju čak 39,7% šuteva spolja. Razlog tome je to što imaju jedan od najboljih pikenrol dvojaca lige ove sezone u Konliju i Goberu. Odbrane su primorane da napune reket i pomognu na rolanju ogromnog Francuza i time ostavljaju šutere same. Najveća razlika u odnosu na prošlu godinu je Majkl Konli. Bivši plejmejker Grizlisa napokon igra kao nekada kada je bio najpodcenjeniji igrač u ligi i čini se da se tek sad navikao na igranje sa Goberom. Zato što igra jako dobro ove sezone (16,6 poena, 5,9 asistencija, 41,9% za tri), Konli zahteva mnogo više pažnje protivničkih odbrana i upravo to je bio deo napadačkog sistema koji je falio Snajderu. Plejmejker je dovoljno pametan igrač da napravi pravu odluku u situacijama 5 na 4 iz pikenrola i protivničke odbrane su skoro uvek u deficitu. Problem prošle sezone je bio da Konli nije navikao da igra sa centrom koji se rola ka košu i kome može da baca lob paseve, jer je skoro celu karijeru igrao sa Markom Gasolom kome se igra bazira na pop igri iz pika. Posle malo više vežbe sa Goberom, mislim da se navikao.

Kad smo kod Gobera, Francuz je takođe fenomenalan ove sezone. Iako mu je prosek poena pao u odnosu na prošlu godinu, ponovo je kandidat za najboljeg odbrambenog igrača lige i verovatno će osvojiti tu nagradu po treći put u svojoj karijeri. U proseku beleži 13,4 poena po meču, ali je 3. u ligi u skokovima po meču (14,2) i 2. u ligi u blokadama po meču (2,8). Jedina loša stvar kod Gobera ove sezone je njegov procenat sa linije slobodnog bacanja. Francuz nije šutirao ovoliko loše sa penala još od svoje prve sezone u NBA-u i trenutno jedva pogađa pola svojih bacanja: 51,1%. Ipak, Gober je napredovao dosta u tehnici pod košem i pokazuje veću raznovrsnost u završavanju na obruču. To se videlo u utakmici protiv Dalasa u kojoj je centar imao čak 29 poena i 20 skokova.

Baš u toj utakmici se pokazalo koliko je važna klupa Juta Džeza. Mičel nije bio u sastavu zbog protokola oko potresa mozga, tako da je Snajderu trebalo da njegovi sporedni igrači podignu igru na veći nivo. To se i dogodilo. Klarkson i Džo Ingls su odigrali sjajne partije i donele pobedu svom timu protiv protivnika koji bi trebalo da bude jedan od plejof timova ove godine. Klarkson je glavni kandidat za osvajanje nagrade za najboljeg šestog igrača i drugi je najbolji poenter ekipe iza Mičela sa 17,9 poena po meču. Iako njegova igra ne predstavlja timski identitet koji je prioritet za Jutu, privatizovanje lopte koje izvodi Klarkson je veoma efektivno kada uđe sa klupe i daje potrebnu varnicu kada starteri odmaraju. Ingls je totalno suprotan u svojoj igri i pravi balans u postavi koja ulazi sa klupe. Australijanac je sjajan u ulozi sekundarnog plejmejkera i veliki je razlog zašto Juta ima toliko dobar šut za tri poena. Ingls u proseku beleži 10,9 poena, 4 asistencije i 3,4 skokova po meču uz fenomenalan šut za tri poena: 44,7%. Videćemo da li će Snajder ostati pri tome da Ingls ulazi sa klupe jer Bogdanović nije baš najsjajniji ove sezone. Bojan se definitivno i dalje oporavlja od povrede ručnog zgloba jer i dalje nije potpuno vratio šut od prethodnih par sezona. Hrvat pogađa samo 36,7% svojih šuteva iz igre ove sezone, ali ovaj broj bi trebalo da se popne kako bude tekla sezona. Za sada, Ingls će nastaviti da nadigrava druge postave Jutinih protivnika i zajedno sa Klarksonom daje preko potrebnu podršku u napadu Mičelu i Goberu.

Jedan od najvažnijih igrača Jute uopšte ne dobija dovoljno pažnje od javnosti. Rojs O Nil je jedan od onih igrača koji mogu da rade apsolutno sve na obe strane terena i zasluženo igra drugi najveći broj minuta za Džezere ove sezone. Iako u proseku postiže samo 8 poena po meču, O Nil je veoma dobar odbrambeni igrač koji može da čuva pozicije od 2 do 4, odličan je skakač za svoju poziciju (6,4 skokova po meču ove sezone) i na sve to predstavlja ogromnu pretnju spolja zbog odličnog šuta. Ove sezone postiže 44,6% svojih šutnutih trojki, a često uzima i najteži zadatak u odbrani. Njeogva svestranost se videla u utakmici protiv Njujorka u utorak kada je čuvao Džulijus Rendla i uz to radio sve male stvari za Jutu na terenu.

Ostavili smo najbolje za kraj. Donovan Mičel nastavlja sa sjajnim partijama i sve više se navikava na to kako je biti najbolji igrač tima koji ima ambicije da napadne titulu. Iako u proseku ima manje poena nego prošle godine (23,4 poena po meču), to ne mora da bude toliko loša stvar za ekipu Jute. Taj mali pad u poenima znači da ostatak ekipe igra dosta bolje i da Mičel ne mora da igra ulogu super heroja koju je igrao prethodnih sezona. Može da dolazi do svojih šuteva organski kroz akcije što se vidi kroz njegovu efikasnost: najbolji procenat za tri u karijeri 39,5%. Bilo je pitanja oko konstantnosti sa kojom Mičel igra jer se dešavalo ove godine da se ne ponaša kao prava zvezda i ne preuzima odgovornost na sebe. I sam Šekil O Nil ga je kritikovao da nije zvezda i da ne pokazuje da ima ono što najveći igrači poseduju.

Ne slažem se sa Šekom. Mislim da Mičel koristi to što pored sebe ima Konlija koji se vratio staroj formi i veoma dobre sporedne igrače koji mogu da igraju sa loptom u rukama. Pored toga, najbolji je igrač tima koji igra najbolje u dosadašnjem toku sezone i iza sebe ima jednog od najboljih trenera u NBA ligi. Mislim da nije zaslužio takvu kritiku na njegov način igre. Iskreno se nadam da će Juta nastaviti da ređa pobede i bude jedan od timova koji će se boriti za titulu. Ko još ne bi voleo da Juta kao tim iz senke trudom i radom dođe do najveće košarkaške scene na svetu?

Photo: Leah Hogsten/Salt Lake Tribune

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *